Kada je u pitanju učenje pravopisa, ono što, čini mi se, predstavlja najveći izazov za svakog nastavnika srpskog jezika jeste kako ubediti učenike da je pravopis mnogo više od testa ili pismenog zadatka. „Zašto učim pravopis?ˮ, moglo bi da bude ključno pitanje koje učenik postavlja svom nastavniku. Ako je u pitanju samo rešavanje testova ili visoka ocena na pismenom zadatku, onda se moramo zapitati ima li mesta nastavi pravopisa u savremenoj školi. Je li učenje jezičke norme samo zastareli koncept sticanja neupotrebljivih i potencijalno neproduktivnih znanja, ili je njeno poznavanje jedan od preduslova kvalitetnog razvoja i daljeg usavršavanja?

Zaista, oduvek sam verovao da nastavnik mora da traga za odgovorima na ovakva pitanja. Često postavljano pitanje „A šta će to meni u životu?ˮ, nikada, po mom mišljenju, nije plod nekakvog hirovitog učeničkog kaprica, već izazov upućen nastavniku i njegovoj predavačkoj filozofiji (ukoliko je ima!). Dobar nastavnik uvek ima adekvatan odgovor ili pak aktivno razmišlja o ovom i sličnim pitanjima.

Edukativni koncept „Vučilo – dolina magičnih rečiˮ nastao je upravo iz potrebe da se odgovori na ova „teškaˮ pitanja koja prate nastavu pravopisa. Kao „ljudi iz prakseˮ, želeli smo da stvorimo korisno, i pre svega, efikasno učilo, koje će iza sebe imati obrazovnu filozofiju, sistem adekvatnih rešenja koja je moguće uspešno primeniti u nastavnom procesu. Razvijajući formu „igrice za učenjeˮ, stalno smo pred sobom imali pitanja, a odgovori su bili naša najveća motivacija.

Marijan Mišić,
profesor srpskog jezika i književnosti
(član razvojnog tima)